Izvor: www.ciklonaut.com
Kanjon je granica između Durmitora i Pivske planine. Nastao je usecanjem u krašku podlogu – najpre lednika a potom i reke. To je uzana i divlja pukotina, strana obraslih četinarskim i mešovitim šumama. Ovde raste i tisa, jedini četinar koji se uspešno podmlađuje iz panja (po narodnom verovanju sveto drvo, pogodno za izradu amajlija protiv uroka i bolesti). U kanjonu žive srne i divokoze, a u gornjem delu i medvedi.
Reka Sušica je duga oko 14km (toliko i kanjon) i na većem delu toka je ponornica. Kažu da to nije bila oduvek, nego je počela da ponire posle jedne velike poplave. Sada stalni površinski tok ima samo u području izvora. Ukupan pad joj iznosi oko 800m (izvire na 1300mnv, u Taru se uliva na 512mnv). Tri-četiri kilometra posle izvora, formira Sušičko jezero. Jezero postoji samo od ranog proleća do juna, najveća dubina mu je 4.5m. U njegovom krečnjačkom dnu postoji više ponora kroz koje gubi vodu. Ta voda onda kroz kraško podzemlje dolazi do Crnih vrela, u dolini Pive (sada su potopljena vodama Pivskog akumulacionog jezera).
Tokom proleća i Sušica teče uglavnom po površini, ponirući samo ispod Sušičkog jezera. Na fotografiji levo je deo uspona iz kanjona ka Nedajnu.
