Izleti i Planinarske ture

Durmitor ima 48 vrhova preko 2000 metara, 18 gorskih očiju predivnih glečerskih jezera, 5 kanjona i preko 500 km markiranih staza i spada u jednu od najbolje markiranih planina.

Durmitor pruža idealne uslove za „osvajanje“ i planinarenje. Na realtivno malom prostoru, postoji planinski svet fantastičnih oblika. Odlikuje se oštrim vrhovima, neki nalik na alpske igle (Minin bogaz, Zupci, Sohe) i oni drugi, sa masivnim kupolama i/ili strana šarom iseckana nalik na prutove (Prutaš, Šareni pasovi), pojedini su vrhovi vertikalno zasečeni (Savin kuk , Šljeme) jedinstvenog izgleda i boje (Međed), jarko obojeni (Crvena Greda) ili oni treći sedleni (Sedlen greda), uvijeni ( Uvita greda), obli (Obla glava), usamljeni ( Stožina) i dr. Zastrašujući, tamni, svetli, minijaturni, gorostasni i svi oni su pravi raj za planinare. U nastavku su nabrojane odabrane planinarske ture sa dobro markiranim rutama ka nekoliko najviših vrhova Durmitora.
U masivu Durmitora postoje 22 markirane planinske staze.Najduži i najteži uspon je na Bobotov kuk (2525 m.n.v.) i traje 5 sati i 30 min.

BEZIMENI VRH – 2.487m
Žabljak (1.450 m) – Lokvice (1.800 m) – Biljegov do (1.965 m) – Valoviti do (2.080 m) – Bezimeni vrh (2.487 m). Trajanje uspona 5 h i 15 min. Visinska razlika 1.040 m. Vrlo naporna tura, zbog prelaska prostranog krševitog područja. Pod samim vrhom se nalazi sneg, do početka avgusta.

MININ BOGAZ – 2.387m
Prvi je na rang listi durmitorskih vrhova po vitkosti. Oštar vrh, alpska igla, nosi ime pastira i lovca koji je na ovom vrhu i oko njega imao svoju čekalicu.
Uspon od Žabljaka (1.450 m) – Lokvice (1.800 m) – Biljegov do (1.965 m) – Sagorjele ploče (2.120 m) – Minin bogaz (2.387m). Trajanje uspona 4h i 15 min. Naporna tura, zbog prelaska prostranog krševitog područja.

MEĐED – 2.287m
Dok je Crno jezero, taj drugi član velelepnog pejzaža, postalo šetalište, kupalište za sve brojnije turiste, njegov gorostasni sused, nesebično podarivši blistavom jezerskom ogledalu svoj tamno zeleni lik, na radost obožavalaca prirode, ostao je “devičanski” čist. Za one planinare, koji nemaju planinarskog iskustva kretanja po srednje visokim planinama, ova tura na Međed je najeksponiranija i na mnogim mestima zahteva veliku pažnju pri kretanju.
USPON: Žabljak ( 1.450m) – Inđini dolovi (1.750 m) – Klještina – Mali međed (2.223 m) – Grebenski prelaz do Velikog Međeda (2.287m). Trajanje ture 4 h.

SAVIN KUK – 2.313m
Uz Međed, ovo je posetiocima Durmitora najpoznatiji vrh. Staza do samom vrha, napravljena je još početkom dvadesetog veka za izlazak crnogorskog Kralja Nikole prvog. Osim toga, ovaj vrh je privlačan i zbog legende o Savinoj vodi, za koju se tvrdi da je lekovita.
Crno jezero (1.416 m) – izvor – Točak ( 1.540 m) – Mioč Poljana (1.569 m) – Savina voda (2.212 m ) – Savin kuk (2.313 m). Duzina trajanja 3 h.

ŠLJEME – 2.455m
Šljeme nije u pravom smislu vrh, već prostrana krečnjačka gromada zaravnjenog temena, na visini od 2.400 metara, dužine 2 km, sa koga se u vidu glavica široke osnove, nižu najizrazitiji vrčici do visine od 2.455 m, koliko dostiže najviši od njih.
Žabljak (1.450m) – Motički gaj – Poljana – Korita – Panalj (1.813 m) – Šupljika (1.930 m) – Čista strana – Vrh Šljemena ( 2.455 m). Trajanje uspona 4h i 30 min. Visinska razlika 1.001 metar. Veoma naporna tura, obzirom na daljinu i visinsku razliku.

PLANINICA – 2.330m
Ovaj durmitorski vrh sve više stiče glas prvorazrednog vidikovca, na čvorištu najviših vrhova Durmitora.
Žabljak (1.450m) – Ivan do (1.470 m) – Zminje jezero (1.520 m) – Ališnica – Planinica (2.330 m). Trajanje ture 4 h. Visinska razlika 900 m.

CRVENA GREDA – 2.175m
U luku planinske panorame visokog Durmitora, posmatrane sa Žabljaka, Crvena greda sa Velikim Štuocem završava ovaj impozantni luk na ivici kanjona Tare.
Žabljak (1.450 m) – Ivan do – Bosača – Jablan jezero ( 1.880 m) – Crvena greda (2.175 m). Trajanje ture 3 h. Do Jablan jezera je lako, a dalje umereno naporno zbog znatne visinske razlike i prostranstva područja kretanja.

PRUTAŠ – 2.393m
Prutaš je izuzetan vrh, ne samo na Durmitoru, već i šire. Krase ga blage linije grebena, zelene planinske strane, čudesni kosi slojevi ¨Prutovi¨, po kojima je dobio ime. Ako neki vrh na Dumritoru može biti sinonim prijatnog uspona i uživanja u čarobnoj visokogorskoj sredini, onda je to svakako Prutaš.
Dobri do- izvor Šarban 1.700 m – Škrčko ždrijelo (2.114 m) – Prutaš (2.393 m). Trajanje 3 h i 15 min.

BOBOTOV KUK – 2.523m
Bobotov Kuk (2523 m) predstavlja najviši vrh gorskog masiva Durmitor. To je ujedno i najviši vrh Crne Gore.
Bobotov Kuk zajedno sa vrhovima Bezimeni Vrh (2487 m) i Đevojka (Soa, 2440 m) sačinjava najvišu stenu Durmitora zvanu Soa Nebeska, što u prevodu znači “Podupirač neba”. Soa Nebeska svojom stenom sa jedne strane pada 800 metara duboko u dolinu Škrke tj. Škrčkih jezera, dok se sa druge strane uzdiže iznad “kamenog mora” udoline Valoviti Do (2027 m), najviše udoline u durmitorskom masivu.
Bobotov Kuk je vrh impresivnog izgleda bilo da se posmatra iz Valovitog Dola, iz Žabljaka, sa Trojnog Prevoja, sa ramena Zubaca, sa Prutaša, sa Lučinog Vrha, Međeda, Mininog Bogaza, Bezimenog Vrha, Čvorovog Bogaza ili planine Vojnik. Odakle god da se gleda, vitka i impresivna silueta Bobotov Kuka dominira nad planinskim masivima i krajevima severne Crne Gore.
Bobotov Kuk nekada se zvao Ćirova Pećina, po lovcu Ćiru Stijepoviću iz Žabljaka. On je u jednoj maloj pećini ispod vrha imao svoju čeku za lov na divokoze. Legenda kaže da je jednom prilikom za vreme lova sa svojim sinom, u magli imao privid da vidi divokozu, pa je zapucao i greškom ubio svoga sina, čime ga je gorska vila, zaštitnica divokoza kaznila za njegovu lošu nameru.
Kasnije je ovaj vrh dobio ime Bobotov Kuk, po plemenu Bobota koji su ispod vrha imali svoj katun za ispašu stoke. Šta god bila istina, činjenica je da Bobotov Kuk kao najviši vrh Durmitora, a zvanično i cele Crne Gore iz godine u godinu privlači sve više planinara i zaljubljenika u netaknutu i impresivnu prirodu, koji nastoje da se popnu do vrha i steknu utisak kako to izgleda stajati na tronu Durmitora.
Uspon na ovaj vrh nije samo trofej planinarskog poduhvata, već i impresivno saznanje i doživljaj raznolikosti planinskog reljefa. Ovo naročito važi za uspon sa severne strane od Žabljaka. Već u podnožju, prolazi se kroz prašumsku zonu usred koje se nalazi Crno jezero. Posle uspona, strmom stranom i neravnim dnom moćnog ledničkog toka, stiže se u katun Lokvice. Odavde, preko Biljegovog dola i ledničkog cirka Valoviti do, ugledaćete divovski lednički cirk Škrku, dubine 800 m. Odatle, nekih dvadeset minuta hoda, stiže se na sam vrh.
Vidik sa Bobotovog kuka je nezaboravan i zahvata široko područje u radijusu od nekoliko stotina kilometara – od planine Rudnik na severu do Orjena i Jadranskog mora na jugu, i od Kopaonika na istoku do Čvrsnice na zapadu. Osobito upečatljiv utisak ostavljaju planinski lanci crnogorskih planina, ispresecani rečnim dolinama i živopisnim kanjonima, kao i zatalasane planinske površine, smeštene oko Durmitora. Opisani jednodnevni izlet je nezaboravan. Trajanje uspona 5h i 30 min.